Univerziteti neće promene

Beograd - Skoro dve godine među univerzitetima u Srbiji nije postignuta saglasnost o minimalnim kriterijumima za izbor u zvanja nastavnika, zbog čega je država rešila da definiše rokove u kojima oni moraju da budu uspostavljeni.

Univerziteti neće promene

Izmene zakona o visokom obrazovanju, koje bi trebalo da budu usvojene tokom leta, predviđaju da Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) u roku od šest meseci predloži minimalne uslove za izbor u zvanja docenta, vanrednog i redovnog profesora, a Nacionalni savet za visoko obrazovanje ima najviše tri meseca da utvrdi te kriterijume.

Da u akademskoj zajednici ne postoji želja da se ovo pitanje reši potvrdila je i poslednja sednica KONUS-a, jer nijedan univerzitet, osim iz Kosovske Mitrovice, nije uputio smernice kojima bi radna grupa za izradu predloga minimalnih kriterijuma trebalo da se rukovodi. Dogovoreno je da visokoškolske ustanove dostave svoje predloge do kraja meseca i da radna grupa definiše početni dokument o kojem bi se raspravljalo na narednoj sednici KONUS-a u septembru, potvrdio je za Danas Vladimir Bumbaširević, predsednik tog tela.

- KONUS je u junu prošle godine formirao radnu grupu i bio je dogovor da ona predloži početni dokument za raspravu do oktobra, ali do danas se ta komisija nije sastala. Ne znam razlog za to. Formalno, minimalne kriterijume utvrđuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje, na predlog KONUS-a. To nije nikakva misterija, ti kriterijumi treba da liče na one kakvi postoje u svetu, ali očigledno ne postoji dobra volja da se to pitanje završi - kaže za Danas Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Minimalni uslovi za izbor u zvanja nastavnika na univerzitetima treba da budu prag ispod koga se ne sme ići, a druga važna novina je što će biti obavezujući za sve visokoškolske ustanove u Srbiji, bez obzira na vlasništvo. Trenutno je na snazi preporuka Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje o bližim uslovima za izbor u zvanja, koju univerziteti ne moraju da poštuju.

Ni raniji pokušaji da se uspostavi donji prag nisu urodili plodom. Nacionalni savet svojevremeno je inicirao obrazovanje radne grupe (sem članova tog tela bili su predstavnici KONUS-a), koja je u oktobru 2012. uradila početni predlog minimalnih kriterijuma. KONUS ga, međutim, nije prihvatio, uz obrazloženje da je previše detaljan i komplikovan, te da u njemu postoji prevelika želja za kvantifikacijom, odnosno prebrojavanjem svega i svačega.

Prorektorka za nauku Beogradskog univerziteta Ivanka Popović kaže za Danas da će taj dokument biti „podloga da se napravi kraći i koncizniji predlog“. Ona smatra da minimalni kriterijumi ne treba da budu „ni niski ni previsoki, već realni“, a da se u novom zakonu o visokom obrazovanju detaljnije precizira kako se postaje univerzitetski nastavnik.

Da bi neko bio biran u više zvanje, mora da ostvari rezultate u nastavnom i naučnoistraživačkom radu, da pokaže stručno-profesionalni doprinos, zatim doprinos akademskoj i široj zajednici, kao i u saradnji sa visokoobrazovnim i naučnim institucijama u zemlji i inostranstvu. U akademskoj zajednici lome se koplja oko naučnoistraživačkog rada, čiji je jedan od ključnih pokazatelja broj radova u međunarodno priznatim časopisima.

Rektor Univerziteta Metropolitan Dragan Domazet smatra da nijedan od pomenutih kriterijuma ne treba da bude dominantan i da prilikom izbora u zvanja treba gledati celokupnu ličnost i doprinos kandidata. On ističe da će insistiranje samo na naučnom radu univerzitetske nastavnike pretvoriti u „pisce radova“, dok je za rektora Univerziteta u Beogradu Vladimira Bumbaširevića to „glavni pokazatelj da je neko kompetentan da bude nastavnik u određenoj oblasti“.

I za prorektorku Ivanku Popović naučnoistraživački rad, odnosno objavljivanje naučnih radova u međunarodno priznatim časopisima je - ključno. Prema njenim rečima, rezultati tog rada potvrđuju da je ustanova kompetentna da organizuje i sprovodi doktorske studije, a da nastavnici mogu da budu predavači i mentori.

Koliko je ovo pitanje značajno pokazalo se otvaranjem afere sa lažnim doktoratima, jer su pod sumnju došli i mentori, ali i univerziteti koji su te diplome davali. Ako se ima u vidu podatak da je, recimo, u 2012. na Beogradskom univerzitetu publikovano 3.278 radova, na Novosadskom 815, a da među privatnicima „vode“ Megatrend (27) i Union (20), jasno je zašto se pojedine visokoškolske ustanove bune da kriterijum naučnog rada bude dominantan pri izboru u nastavnička zvanja.

Ipak, Srđan Stanković kaže da je „potpuno jasno“ da ti kriterijumi neće biti prilagođeni samo Beogradskom univerzitetu i da nije cilj da se neki univerziteti zatvore ili otpuste većinu profesora, već da se naprave minimalni uslovi koji su realni i koje će većina moći da zadovolji. Donošenje ovog dokumenta po svoj prilici će sačekati novi saziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, jer sadašnjem mandat ističe krajem godine.

Bumbaširević: Kontrola i sankcije

Predsednik KONUS-a Vladimir Bumbaširević ukazuje da je jedno od najvažnijih pitanja kako obezbediti da minimalne kriterijume za izbor u nastavnička zvanja poštuju svi univerziteti. Dosad nije bilo reči kakve bi sankcije mogle da snose visokoškolske ustanove koji se ne budu pridržavale pravila.

Izvor: Danas

Objavljeno: 14.7.2014.