Srpska matematika cenjena u svetu

Stanje u srpskom obrazovanju nije tako crno kao što se čini: Srbija je, na listi poređenja svih obrazovnih sistema 148 država, zauzela 34. mesto u kategoriji visoko obrazovanje. Univerzitet u Beogradu je napredovao na najprestižnijoj rang-listi najboljih univerziteta na planeti. Ove pozicije bi bile još više da se prilikom pravljenja lista ne uzimaju u obzir ponekad i krajnje čudni kriterijumi.

Ovako prof. dr Milan Popović, prorektor Univerziteta u Beogradu i savetnik ministra prosvete, vidi trenutnu poziciju našeg visokog obrazovanja, uz napomenu da se u svetu pravi desetak rang-lista, a da se od 22.000 univerziteta na planeti rangira od 500 do 1.000 najboljih.

Na svim listama je već godinama apsolutna dominacija američkih univerziteta, poput Harvarda, Berklija, MIT, Prinstona i Stenforda, a među prvih 10 obično su i britanski Kembridž i Oksford. Među prvih 500 na najpoznatijoj listi – Šangajskoj, obično je čak 150 univerziteta iz SAD.

– Na Šangajskoj listi je Istočna Evropa prošla katastrofalno, jer se uglavnom forsira englesko govorno područje, zapostavljaju se društvene nauke, a važan kriterijum je i broj nobelovaca kojim se može podičiti retko koji univerzitet iz ovog regiona – objašnjava dr Popović.

Beogradski univerzitet je napredovao na ovoj listi, ispred nas su Moskovski univerzitet Lomonosov (84) Karlov univerzitet u Pragu (274) i Atinski univerzitet (321), dok su iza nas i Ljubljana i najbolji turski i indijski univerziteti, a poznato je da te zemlje mnogo ulažu u visoko obrazovanje. Zagrebačkog sveučilišta ove godine nema na Šangajskoj listi.

Primer za neravnopravnu obrazovnu trku je i Tajmsova lista, koju obavlja nedeljnik „Times Higher Education”, a na kojoj nema nijednog univerziteta iz Srbije. Teško je da će se i naći u skoroj budućnosti, dodaje dr Popović. Neki od kriterijuma su na primer – broj nastavnika sa stranim državljanstvom, odnos broja stranih i domaćih studenata, prihod po nastavniku... Primera radi, u Švajcarskoj je 80 odsto stranih studenata, pa je logično i da se ova zemlja visoko kotira na „Tajmsovoj” listi, dok Srbija tek pravi planove kako da privuče strane studente.

Ono u čemu je Srbija dobra, bez obzira na kriterijume i to što nema nastavnike koje su dobili Nobelovu nagradu, jesu prirodne nauke, pre svega matematika, a od ove godine i fizika je dobila svetsko priznanje. Naime, Srbija se nalazi na 55. mestu po kvalitetu obrazovanja u oblasti matematike i drugih prirodnih nauka, na listi od 148 zemalja, a na 66. po kvalitetu naučno-istraživačkih institucija.

Na Šangajskoj listi, srpska matematika se nalazi već drugu godinu zaredom, iako je, istina, pala s plasmanom od 151. do 200. mesta (2013. godine bili smo smešteni između 101. i 150. mesta), a ove godine među najbolje je ušla i srpska fizika (takođe rang između 151. i 200. mesta).

Na većini lista nalazi se samo Univerzitet u Beogradu, dok se drugi univerziteti iz Srbije prvi put pominju na URAP listi, koju formira Tehnički univerzitet iz Ankare. Ovde su glavni kriterijumi broj radova u renomiranim međunarodnim časopisima i broj citata u prethodnih pet godina, kao i saradnja sa autorima sa stranih univerziteta. Tu su rangirani i Novosadski, Niški i Univerzitet u Kragujevcu,

– Tokom rangiranja univerziteta nailazili smo i na neočekivane probleme jer naučnici zaboravljaju, nekada namerno, nekada nesvesno, da navedu kojem univerzitetu zapravo pripadaju. Tako smo na listama za prošlu godinu imali rangirane Vojnomedicinsku akademiju, SANU, Klinički centar Srbije ili Klinički centar Vojvodine, što znači da ti bodovi nisu otišli univerzitetima u Beogradu ili Novom Sadu kako je trebalo da bude – objašnjava dr Popović i dodaje da je to slučaj sa SIR listom, koju pravi „SCImago Research Group” iz Španije.

Deo priče o čudnim kriterijumima je i CWUR lista, koju formira „Center for World University Rankings” iz Saudijske Arabije, gde je jedino BU rangiran i to na 809. mestu. Profesor Popović, koji je bio i dekan beogradskog Elektrotehničkog fakulteta, objašnjava da se recimo 25 odsto ocene koju dobija jedan univerzitet bazira na osnovu broja diplomaca koji se nalaze na važnim rukovodećim pozicijama u svetskim top-kompanijama, a po pet odsto nosi broj internacionalnih patenata ili broj radova i publikacija u kvalitetnim i u vrlo uticajnim časopisima…

Privatni univerziteti iz Srbije su jedino rangirani na listi koja meri vidljivost na svetskoj mreži, a tu se pojavljuju Union, Singidunum i Megatrend. Ono što je svet prepoznao da u našem obrazovanju ne valja i na čemu valja raditi jeste stručno usavršavanje nastavnika, gde se nalazimo na 140. mestu (od 148 zemalja), zatim dostupnost istraživanja i obuka (121. mesto), kao i kvalitet škola menadžmenta (114. mesto).

Izvor: Politika

Objavljeno: 8.9.2014.