„Indeksovci” i dalje napreduju

Profesorka Rimskog prava dr Emilija Stanković, trećeoptužena u aferi „Indeks”, koja je 2007. godine iz fotelje pomoćnika ministra prosvete otišla u pritvor, ovih dana bi trebalo da bude izabrana za redovnog profesora kragujevačkog Pravnog fakulteta. Postupak je u toku, izveštaj komisije sa predlogom za njen izbor u zvanje stavljen je na uvid javnosti, a do sada su stigla dva prigovora sa optužbom za – plagijat.

Članovi tročlane komisije, profesori sa pravnih fakulteta u Skoplju, Banjaluci i Splitu, konstatuju da dr Stanković više nego zaslužuje da bude izabrana u ovo zvanje, ocenjujući je kao izuzetnog kandidata koji pokazuje posvećenost nauci i svojim radom pruža dokaze o neprekidnom napredovanju. Navedeno je i niz aktivnosti kojim je ova profesorka doprinela podizanju ugleda i statusa fakulteta i univerziteta, uključujući predavanja u Skoplju, Tuzli i Pragu i organizaciju takmičenja iz besedništva. Navodi se i da su studenti visokim ocenama (od 4,17 do 4,87) u poslednje četiri akademske godine ocenjivali predavanja ove profesorke.

Ono što se ne navodi u ovom izveštaju na 20 sitno kucanih strana jeste da je profesorka Stanković jedna od optuženih u aferi „Indeks”, koja je otkrivena 2007. godine. U jednom od najobimnijih postupaka u istoriji srpskog pravosuđa, kojem se kraj još ne nazire, optuženo je 87 osoba za oko 150 krivičnih dela. Prema optužnici, položeni ispit koštao je od 500 do 1.000 evra, a diploma od 12.000 do 16.000 evra. Uprkos pritisku javnosti, optuženi nastavnici nastavili su da predaju i čak su birani i za dekane i prodekane. Sa optužnice je aktivno još 12 profesora, a neki su otišli u penziju u međuvremenu.

U septembru ove godine, konačno je reagovala Komisija za akreditaciju, koja je fakultetu naložila da obezbedi komisijsko polaganje ispita na svim predmetima na kojima ispituju nastavnici koji su optuženi za inkriminisana krivična dela, to jest da za sve ispite kao član komisije bude uključen još po jedan nastavnik fakulteta protiv koga se ne vodi krivični postupak.

Komisija za akreditaciju je zaključila da se ustanova sporo menja, da je zabrinjavajuće što nije pokušala da popravi kadrovsku strukturu i da, iako su neke mere preduzete, fakultet mora da uloži vanredni napor kako bi vratio ugled zbog afere „Indeks”.

Stavljen pred svršen čin, fakultet je konačno reagovao, smenio sa funkcija sve „indeksovce” i počeo komisijski da ispituje studente.

Dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu profesor dr Stanko Bejatović, koji nije sa liste optuženih, potvrdio je za naš list da je u toku postupak izbora profesorke Stanković u zvanje redovnog profesora, kao i da su stigla dva prigovora i da će ih možda biti još. Rok za prigovore zvanično ističe danas, a o njima će se odlučivati 26. decembra.

– Ja vam garantujem da će sve biti sprovedeno po zakonu i da nijedna greška neće biti napravljena – bio je komentar profesora Bejatovića.

A u prigovoru koji je potpisala dr Nikol Žiha, prodekan za znanost i međunarodnu suradnju Pravnog fakulteta u Osijeku, navodi se da su profesor dr Emilija Stanković i docent dr Srđan Vladetić počinili krađu intelektualnog vlasništva, jer su objavili članak u „Evropskoj reviji za pravo osiguranja”, kao originalni naučni rad. Prodekanka tvrdi da je zapravo reč o plagijatu dela njene doktorske disertacije koju je odbranila na Pravnom fakultetu u Zagrebu 2012. godine, kao i da je biblioteka pisano potvrdila da je njena disertacija posuđena biblioteci Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Drugi prigovor na izveštaj komisije je iz pera profesora dr Marka Pavlovića sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koji kaže da je komisija „previdela” četiri plagijata (od 27 strana) u monografiji „O Srpskom građanskom zakoniku”, kao i rad objavljen u međunarodnom časopisu za koji je „pozajmljen” deo iz doktorske disertacije koleginice iz Osijeka.

On za naš list kaže da je „Emilija Stanković u našu sumornu univerzitetsku praksu unela veliku novinu: koautorski plagijat sa međunarodnim elementom i lični plagijat u povratu”.

– Čini mi se da se u ovom slučaju najbolje izražava problem plagiranja u Srbiji, jer nije propisana procedura ni zakonske posledice za plagiranje. Kad neko prođe nekažnjeno za prvi plagijat, onda nema nikakve smetnje da ide dalje. Ovo je najbolji primer da se u Srbiji plagiranje mora pod hitno suzbiti, jer se ono preliva preko granica Srbije i bruka i baca sumnju na sve pripadnike srpske nauke – kaže profesor Pavlović.

Podsećanja radi, profesorka Stanković radi kao vanredni profesor punih 16 godina, a pre pet godina na fakultetu je prošao njen izbor za redovnog profesora. Međutim, Stručno veće univerziteta je predmet vratilo Nastavno-naučnom veću Pravnog fakulteta, nakon čega je Emilija Stanković reizabrana za vanrednog profesora, o čemu je takođe pisao naš list, uprkos negodovanju i pretnjama aktera iz afere „Indeks”.

------------------------------------------------------------

Ne želi da govori za „Politiku” „dok se postupak ne završi”

Poštujući novinarsko pravilo druge strane, novinarka „Politike” je pozvala telefonom profesorku Stanković i zamolila je za komentar, ali je ona odbila, uz obrazloženje „da ne želi da komentariše postupak koji je u toku i ne na ovaj način, već da želi ozbiljan intervju uživo sa ozbiljnim novinarom”. Uvažavajući ovakav stav profesorke, dr Stanković je pozvao i naš dopisnik iz Kragujevca, ali je sada usledio odgovor da ne želi ni razgovor uživo, sve dok se postupak ne završi. Između poziva kolega, dr Stanković je poslala nekoliko imejlova na adresu glavne urednice „Politike” sa pokušajem da zaustavi objavljivanje teksta, uz obrazloženje da iznošenje neproverenih informacija može biti predmet sudskog spora. Iako je logično da je u interesu nastavnika da na njegov izbor ne padne bilo kakva sumnja, za čuđenje je zašto uvažena profesorka smatra da javnost nije poželjna u ovom postupku, s obzirom na to da je transparentnost i zakonom propisana u postupku izbora nastavnika univerziteta.

Izvor: Politika

Ovjavljeno: 19.12.2014.