Upisuju fakultet jer nemaju posao

Svaki drugi gimnazijalac u Srbiji smatra da u školi uči puno bespotrebnih stvari, svaki treći da nastava nije nimalo zanimljiva, a većina nastavlja školovanje, jer sa diplomom srednje škole ne može da pronađe posao. Oko 43 odsto gimnazijalaca priznaje da se za upis na fakultet priprema uz privatne časove, dok se samo 26 odsto đaka iz srednjih stručnih škola priprema za indeks na ovaj način, što pokazuje da gimnazijalci dolaze iz porodica sa boljim materijalnim statusom i imaju bolje uslove za pripremu.

Ovo su neki od podataka iz velikog istraživanja koje je sproveo Tim stručnjaka za reformu visokog obrazovanja, a koje je nedavno predstavljeno na konferenciji Ministarstva prosvete „Praćenje obrazovnih politika zasnovano na podacima”. U istraživanju je, po rečima pomoćnice ministra prosvete profesora dr Zorane Lužanin, učestvovalo 7.500 maturanata iz 84 srednje škole, od čega je oko 30 odsto iz gimnazija, a oko 70 odsto iz srednjih stručnih škola iz svih krajeva Srbije.

– Ovo je prvi pokušaj da vidimo mišljenje onih koji završavaju srednju školu, jer nekako, uvek odluku donose stariji, a ne razumeju sistem. Nama je bilo važno da vidimo trenutnu situaciju iz ugla devetnaestogodišnjaka, kao i koji su to razlozi zbog kojih nastavljaju školovanje. Utvrdili smo da je glavni razlog taj što ne mogu da pronađu posao – kaže za naš list dr Lužanin.

Istraživače je interesovalo i kako se maturanti pripremaju za prijemne ispite i da li idu na privatne časove, a rezultati su, ocenjuje sagovornica, poražavajući.

Organizovane pripreme na fakultetima ne pohađa gotovo 79 odsto učenika, dok ostali uzimaju privatne časove. Više gimnazijalaca veruje da će upisati željeni fakultet (81 odsto) nego njihovih kolega iz stručnih škola (71 procenat), a 46 odsto maturanata smatra da su prijemni ispiti potpuno regularni.

– Kada treba da se informišu o fakultetu koji žele da upišu, maturanti ne koriste dovoljno medije, niti fakultete, već najveći broj informacija dobijaju putem interneta ili putem starijih prijatelja, a ti podaci nisu provereni niti pouzdani – kaže dr Lužanin.

Srednjoškolci bi voleli da fakultet upisuju preko završnog ispita i liste želja, kao što su upisivali srednju školu, što je, po njenim rečima, važan indikator za kreiranje budućih reformatorskih poteza, jer se ovih dana otvara priča i o velikoj maturi.

– Mišljenje 57 odsto maturanata ne bismo smeli da zanemarimo, kao recimo i to što gimnazijalci vape za izbornim predmetima – kaže pomoćnica ministra.

Na pitanje da li veruju u sebe, učenici su odgovarali da veruju u sebe, ali su rezultati pokazali i da svaki drugi srednjoškolac oseća tremu pred prijemni ispit. Da se boje da će razočarati roditelje, priznalo je 12,34 odsto maturanta, s tim što je taj strah izraženiji kod gimnazijalaca (13,32).

Stav da sa fakultetskom diplomom mogu da odu u inostranstvo ima 40 odsto maturanata, dok se samo 68 odsto gimnazijalaca i 57 odsto đaka iz srednjih stručnih škola raduje studentskom životu.

Zanimljivo je i da gotovo polovina maturanata ne razume dobro sistem studiranja u Srbiji, a šta su to ESPB bodovi ne zna 43 odsto gimnazijalaca i čak 49 odsto maturanata srednjih stručnih škola.

– Važan segment pitanja odnosio se i na odnos učenika prema školi. Interesantno je da im škola nije toliko dosadna, koliko misle da uče bespotrebne stvari, što znači da im škola nije dosadna zbog poznanstava i prijateljstava, ali jesu časovi i nastava – kaže sagovornica.

Da im je nastava u najvećoj meri bila zanimljiva, reklo je samo osam odsto gimnazijalaca i 15 odsto đaka u srednjim stručnim školama. A na pitanje da li im je škola pomogla da izaberu svoje buduće zanimanje, sa „da” je odgovorilo 29 odsto gimnazijalaca i 33 odsto maturanata u srednjim stručnim školama.

Izvor: Politika

Objavljeno: 30.12.2014.