Po studentu godišnje pola miliona dinara

Po jednom budžetskom studentu koji studira na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu država godišnje izdvaja oko 375.000 dinara. Ukoliko on dobija i stipendiju ili kredit, a pri tom živi i hrani se u studentskom domu (ukupna davanja iz budžeta u ove svrhe za 10 meseci godišnje su do 249.600 dinara), on Republiku Srbiju košta ukupno 624.600 dinara.

Još dramatičnija situacija je na Fakultetu dramskih umetnosti, gde jedan student državu košta 825.000 dinara. Najmanje novca po studentu godišnje dobija Pravni fakultet – 85.000 dinara (ali ovde moramo reći i da ima mnogo studenata, pa se sve nadoknadi), Fakultet organizacionih nauka dobija – 150.000, Elektrotehnički fakultet – 200.000, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu – 250.000, Mašinski fakultet u Nišu – 300.000, a među najskupljim je i beogradski Fakultet za fizičku hemiju – 475.000 dinara.

Ovo su najnoviji podaci prosvetnih vlasti koje ovih dana prave sličnu računicu za sve fakultete u Srbiji u sklopu izrade novog Zakona o visokom obrazovanju, čija će se osnovna promena odnositi na način finansiranja fakulteta. Ono što je do sada izračunato jeste da je prosek na nacionalnom nivou oko 250.000 dinara po budžetskom studentu, a ako se tome doda i život u studentskom domu i ishrana u menzi, konačna cifra dostiže pola miliona dinara.

Ministar prosvete dr Srđan Verbić već je najavio da će se novi način finansiranja visokog obrazovanja ogledati u transparentnosti budžeta i školarina i da će se znati „tačno šta je kome plaćeno”. Budući da u prosveti ima najviše visokoobrazovanih kadrova, u interesu Ministarstva prosvete je i uvođenje platnih razreda.

– Radimo procenu troškova školovanja na državnim fakultetima. Ušli smo u posao izrade novog zakona i novog modela finansiranja, pa skupljamo različite podatke, to je prvi korak. Još se nismo odlučili za određeni model, ali imamo dobre osnove u Strategiji razvoja obrazovanja i osnovnu ideju: studenti će nekim delom participirati u školarini. Imaćemo i dalje najbolje koji će biti finansirani sto odsto iz budžeta, a svi ostali će biti sufinansirajući i njihova školarina će zavisiti od uspeha i padati linearno do nekih pet odsto – objašnjava za „Politiku” savetnik ministra prosvete dr Milovan Šuvakov.

To praktično znači da će se izbeći sadašnja situacija u kojoj student zbog 0,5 bodova izgubi budžetski status, pa mora da plaća školarinu, a gubi i pristup menzi ili domu, što je šok za studenta i zbog čega vlada konstantno nezadovoljstvo na fakultetima…

To ipak ne znači da će biti smanjen broj besplatnih indeksa, dodaje, već samo da će sistem biti pravedniji i da se neće događati da studenti prestanu da studiraju zbog jednog boda…

Na naše pitanje da li očekuju probleme sa univerziteta, jer su fakulteti ti kojima nije u interesu da budu transparentni troškovi i školarine, on odgovara da će merilo toga da li su na pravom putu biti i činjenica koliko bude otpora.

– To je nešto što moramo da uradimo, jer ulazimo u Evropsku uniju gde je velika konkurencija. Već sada primetan broj dobrih đaka odlazi u inostranstvo da studira. Kada naši đaci budu imali jednaku mogućnost da upišu bilo koju visokoškolsku ustanovu u EU kao i u zemlji, to će dovesti u vrlo nezgodan položaj naše fakultete i zato je ovo poslednji trenutak da poradimo na tome i podstaknemo kvalitet – kaže Šuvakov.

Plan je da se skupštini predloži nov zakon još u ovoj kalendarskoj godini, a da promene krenu da se primenjuju postupno.

Podsećanja radi, sadašnji model finansiranja u kojem država plaća po studentu, pokazao se vrlo lošim, jer smo imali namerno urušavanje kriterijuma na prijemnim ispitima kako bi fakulteti prikupili što više brucoša. Javna je tajna i da jedan broj fakulteta urušava kriterijume ne samo na ulazu, već i tokom školovanja, kako bi im svi studenti ostali budžetski.

– Država po jednom studentu na većini fakulteta plaća mnogo više nego što su školarine samofinansirajućih studenata. Drugim rečima, fakultetima se isplati da imaju što više budžetskih studenata, a ne isplati im se da imaju visoke kriterijume, jer onda veliki broj studenata gubi status budžetskog studenta. Ovo je u suprotnosti od onoga što model finansiranja treba da stimuliše, a to je povećanje kvaliteta – kaže Milovan Šuvakov.

Ono što, međutim, može da se čuje sa fakulteta jeste da su pojedini na „ivici pucanja”, jer država ne daje dovoljno za materijalne troškove, a decenijama unazad, najveći problem su grejanje i električna energija. Zato se fakulteti bore i za što veći broj samofinansirajućih studenata, jer od novca akademaca nadoknađuju materijalne troškove, održavaju nastavu, a deo novca ide i za plate profesora.

Izvor: Politika

Objavljeno: 12.2.2015.