Za isti indeks šest školarina

Državu najviše košta jedan student Univerziteta umetnosti u Beogradu. Za njega izdvaja godišnje u proseku čak 707.210 dinara, a najmanje koštaju studenti prestoničkog (225.452) i Univerziteta i Novom Pazaru (146.472), pokazuje najnovija analiza Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, do koje je „Politika” juče došla.

Beogradski fakulteti su u ovim podacima koji nikada do sada nisu prikupljani, a kamoli javno objavljeni, odmah videli dokaz da su njihove studije najjeftinije u Srbiji i da bi školarine trebalo podići. To su neki od njih prekjuče i najavili za narednu školsku godinu.

Prorektor Univerziteta u Beogradu profesor dr Miodrag Popović kaže da ako je država izračunala da u proseku jedan student košta 240.000 dinara, a zna se da su školarine i po tri puta manje, onda je jasno da su fakulteti na gubitku i da cena studija nije realna.

– Ako se pogleda ova analiza, jasno je da su beogradski fakulteti među najjeftinijima u Srbiji – kaže dr Popović.

U Ministarstvu prosvete, međutim, kažu da se ovde mešaju „babe i žabe”, jer je činjenica da na Beogradskom univerzitetu, za razliku od ostalih u Srbiji, nema umetničkih fakulteta koji su najskuplji, pa je to u proseku snizilo cenu studija u ovoj analizi. Umetnički fakulteti su, objašnjenja radi, u Beogradu grupisani u okviru posebnog Univerziteta umetnosti.

Najviša školarina u Srbiji je na beogradskoj arhitekturi – 240.000 dinara, kao i na elektrotehnici (223.000, softversko inženjerstvo), a studenti imaju malo vajde od objašnjenja da je cena studija nepromenjena već punu deceniju.

– Činjenica da su fakulteti upisivali samofinansirajuće studente govori da im se to isplati, a iz toga proizilazi da država u većini slučajeva preplaćuje budžetske studente – kaže za naš list dr Milovan Šuvakov, specijalni savetnik ministra prosvete.

Akademci su protiv povećanja nameta na roditeljski džep, bilo u vidu taksi ili cene indeksa i upozoravaju dekane da moraju da se konsultuju sa svojim studentskim parlamentima, ako nameravaju da podignu školarine. Činjenica je, međutim, da glas studenta retko ko sluša, a po svoj prilici, dekani ne slušaju ni Ministarstvo prosvete koje i nema mehanizme da im nešto naredi, odnosno zabrani, jer je konačna odluka na savetima fakulteta.

Dekani tako listom pravdaju skuplje studije inflacijom ili baš uputstvom prosvetnih vlasti da moraju sve takse da objedine kroz školarinu, a uvek važan argument je i da država ne daje onoliko koliko bi trebalo, pa se oni dovijaju na razne načine.

Predstavnici studentskih organizacija već godinama zahtevaju od fakultetskih uprava da javno obelodane na koji način izračunavaju školarine, tvrdeći da sav njihov novac ide na povećanje plata profesora, a ne na poboljšanje uslova rada, kako tvrde dekani.

Studentkinja Fakulteta bezbednosti koja se javila u našu redakciju, kaže da govori u ime svojih kolega koji su ogorčeni zbog najavljenog povećanja školarine. Pri tom, podseća, godinama se priča da se gradi nova zgrada: situacija je takva da je fakultet u sklopu Druge ekonomske škole, a predavanja se drže na Vojnoj akademiji.

– Uveli su besplatne prve dve prijave ispita, dok se treća plaća 800, četvrta 1.660…, pa se pitamo da li je to razlog povećanja školarine? Knjige finansiramo sami, kao i prezentacije i sav dodatni materijal, prevoz takođe plaćamo sami, pa me samo zanima šta ja to plaćam, pošto kao što vidite, nemamo nikakve uslove za studiranje – pita ova studentkinja.

Ono što se ne govori, a što studenti i te kako osećaju po svom džepu i često se obraćaju našoj redakciji tražeći objašnjenje jeste činjenica da se i dalje ne zna šta fakulteti sve računaju u školarinu, gde se taj novac troši i zašto iste studije koštaju različito u zavisnosti od toga u kojem je gradu fakultet.

Tako je moguće da isti indeks, u zavisnosti od grada, ima čak šest različitih školarina (videti tabelu). Primera radi, student medicine će plaćati od 60.000 do 140.000 dinara, u zavisnosti od toga da li ima indeks Kragujevačkog ili Državnog univerziteta u Novom Pazaru, a razlika u „umetničkom” indeksu može da ide i do 110.000. Nije isto ni učiti sociologiju u Beogradu ili u Kosovskoj Mitrovici: u jednom slučaju ćete platiti 118.548 dinara, a u drugom samo 48 hiljada dinara.

U oba slučaja su u pitanju fakulteti društvenih nauka. Dakle, činjenica jeste da studentima ne treba ništa više osim kompjutera i knjiga koje se već nalaze u bibliotekama i koje profesori obično poklanjaju, odnosno razmenjuju kako koju objave.

U dekanatu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici odgovaraju da sa školarinom od 48 hiljada dinara apsolutno uspevaju da pokriju sve troškove, čak i da jedan broj studenata oslobode plaćanja školarine. Tako je u prošloj školskoj godini 48 studenata oslobođeno, a reč je uglavnom o socijalnim slučajevima i akademcima koji su došli iz poplavljenih područja.

Da li će ovakva situacija ostati i u narednoj školskoj godini ili će novine koje pripremaju prosvetne vlasti ipak doneti neke promene, videćemo već za koji mesec. Za „Politiku” u Ministarstvu prosvete kažu da se trenutno na nov način prikupljaju svi podaci na osnovu kojih se finansiraju fakulteti (broj zaposlenih, studenata, knjiga, kvadrata...), tako da će do kraja iduće nedelje država tačno znati šta i koga plaća. To dalje znači, objašnjavaju, da će i javnost, odnosno svaki građanin, prvi put moći da vidi na osnovnu čega država izvodi računicu o finansiranju visokog obrazovanja.

Izvor: Politika

Objavljeno: 14.3.2015.