Verbić: Vučić će me oceniti

Većina škola u Srbiji radi regularno i nema razloga da se školska godina ne završi na vreme. To znači da će nastavnici zaključiti ocene đacima i da će učenici osmih razreda polagati maturu kako je i planirano. Što se tiče nastavnika koji su u štrajku, njima će i od naredne plate biti umanjene zarade, u skladu sa zakonom – kaže u intervjuu za naš list dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Šta će biti sa školama u kojima nastavnici nisu dobili platu, jer su direktori bili neposlušni, to jest nisu hteli da postupe po vašoj naredbi?

I dalje imamo škola čiji direktori se ne izjašnjavaju uopšte i mi tražimo način da isplatimo zaradu zaposlenima, bez obzira na neodgovorno ponašanje direktora.

To znači da će se nastaviti umanjenje plata i za mart?

Zakonska obaveza direktora jeste da vode računa o tome koliko neko radi. Ako je neko u štrajku i ne radi 45 minuta, obaveza direktora jeste da o tome vodi evidenciju i isplati novčani iznos u skladu sa tim koliko je radio.

Ali to nije po zakonu.

To jeste po zakonu. I po Zakonu o štrajku i po Zakonu o osnovnoj i o srednjoj školi, gde eksplicitno piše da nastavnici u štrajku imaju sva prava, osim prava na zaradu za ono vreme koje nisu radili.

Da li ćete podneti ostavku posle protesta prosvetnih radnika, to je zahtev i nekih parlamentarnih stranaka?

Moj posao je da radim, rešavam probleme i unapređujem ono što dobro funkcioniše, a posao stranaka je da rade svoj posao, pa i da traže ostavke. Što se protesta tiče, nadam se da iza pokretanja tolike mase ljudi stoji nešto konkretnije osim moje ostavke.

Da li ste se pokajali što ste prihvatili ovu funkciju?

Nisam se pokajao. U prosveti ima mnogo posla, iako su mnogi od njih izrazito neprijatni.

Na primer, otpuštanje 10.000 ljudi.

Nikada nisam rekao da je u prosveti višak 10.000 zaposlenih, treba čitati dalje od naslova u novinama. Ono što jeste tačno – postoji 20.000 nastavnika sa nepunom normom časova i kada bismo uspeli da preraspodelimo sve te časove u 100 odsto norme, onda bi polovina nastavnika ostala bez časova. Ali takva preraspodela iako jeste idealna nije moguća, zbog specifičnosti obrazovnog sistema. Na primer, u malim seoskim školama nije moguće da jedan nastavnik u radnoj nedelji drži 20 časova. Osim toga, ovo ukrupnjavanje norme nema nikakve veze sa štrajkom, na inicijativu sindikata se o tome razgovaralo pre štrajka i to smo ispravili ovim Posebnim kolektivnim ugovorom. Za one koji budu hteli da napuste sistem obezbedićemo otpremnine, jer ionako realno ne mogu da žive od dva časa nedeljno.

Kako mislite da privučete mlade da se školuju za poziv učitelja?

Imamo sve manje učenika, a znamo koliko ima nezaposlenih sa diplomom nastavničkog fakulteta. Nažalost, neko vreme nam neće biti potrebna nova radna snaga.

Da se vratimo – koje su to izrazito neprijatni poslovi?

Izrazito je neprijatno boriti se sa moćnim ljudima koji bi hteli još jedno izdvojeno odeljenje fakulteta ili još jednu školu u uslovima gde ne postoje ni ljudski ni prostorni uslovi ili sa onima koji bi hteli da uzmu što veći kolač kroz još više budžetskih studenata. Budžet kojim raspolaže prosveta ograničen je i mali u odnosu na sve ono što nam je potrebno, a zahtevi su neuporedivo viši.

Da li ste se borili da se poveća prosvetni budžet?

Naravno da jesam. Veoma često razgovaramo na sastanku vladi o platama prosvetnih radnika. U ovim uslovim kada je budžet restriktivan, nije bilo moguće izuzeti plate u prosveti od umanjenja. Prvi kojima će biti povećana plata su prosvetni radnici.

Da li smatrate da je fer što su smanjene plate prosvetnim radnicima za 10 odsto, kada se zna da imaju prosek 39.000 dinara, a u drugim javnim delatnostima 70.000?

Ako me pitate da li je ta plata mala – jeste, premala je. Ne bi bilo u redu da je nekome drugom povećana, ali u ovoj situaciji velike štednje jedino je bilo izvodljivo da svima bude jednako smanjena.

Kako ćete da razrešite situaciju sa sindikatima, dijaloga više nema, kako ćete da završite školsku godinu?

Treba razlikovati šta su pregovori sa sindikatima, a šta su aktivnosti koje odslikavaju ono što se dešava između sindikata i unutar samih sindikata, odnosno šta su pripreme za izbore u sindikatima.

Mi smo mesecima vodili pregovore sa sva četiri reprezentativna sindikata, oni ne samo da su učestvovali, nego su i pisali predlog PKU. Taj predlog je usvojila vlada i smatrali smo da je to zdrava osnova za nastavak dijaloga.

Da li je po zakonu umanjenje plata štrajkačima? Sindikati tvrde da koristite direktore da bi disciplinovali neposlušne kolektive.

Umanjenje plata, apsolutno jeste po zakonu. Direktori jesu u prilično nezavidnoj situaciji, oni već godinama nemaju mehanizam ni nagrađivanja ni kažnjavanja zaposlenih, iako vide razliku između onih koji rade i trude se i oni koji ne ulažu veliki napor.

Ali to možete da promenite, vi ste ministar prosvete.

Nastojimo da napravimo kriterijume kojima bi se vrednovao rad nastavnika. Ne smemo da dozvolimo da neko na osnovu ličnog utiska sam procenjuje i nagrađuje ili kažnjava.

Kako ćemo da završimo školsku godinu?

Nema izbora, školska godina mora da se završi.

Ali ko će da zaključi ocene?

Neću da verujem da imamo nastavnike koji neće da završe svoj posao. Ako neko želi da se na taj način bori za veću platu, onda je promašio profesiju.

Šta će biti sa maturom?

Nema nikakvog razloga da mature ne bude.

Činjenica jeste da štrajk ulazi u peti mesec i da su deca u neravnopravnom položaju, jer u školama u kojima se ne štrajkuje teku pripreme bez problema?

Većina škola ipak radi regularno. Osim toga, u ovoj situaciji je dobra okolnost što imamo završni ispit, što je objektivna ocena znanja, odnosno nešto što jeste objektivno. Ocenjivanje na času ponekad nije objektivno i zato je dobro da imamo test gde će učenici moći da pokažu šta znaju.

Poslednjih nedelja su do javnosti počeli da stižu česti slučajevi bune kolektiva i đaka zbog postavljenja direktora, kako kažu, po partijskoj osnovi, da li će se nešto promeniti u načinu na koji se bira prvi čovek jedne škole?

U Srbiji je 1.800 škola i mi bismo u ministarstvu bili najsrećniji kada bi postojala saglasnost u predlogu školskog odbora i nastavničkog veća, a da mi samo potvrdimo taj izbor. Problem nastaje kada ne postoji ta saglasnost. Rukovodstvo lokalnih samouprava postavlja članoveodbora, a oni su izabrani na izborima, pa je logično da i u školskim odborima ima ljudi koji zastupaju stranačke interese.

Ali to jeste problem, kada će to da se promeni?

U poslednjih godinu dana imali smo 600 imenovanja novih direktora i ne mislim da je bilo mnogo problematičnih imenovanja.

Nastojaćemo kroz izmene zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja da uredimo ovo pitanje kako bi postojala veća saglasnost između školskog odbora i nastavničkog veća i kako bi ova dva tela bila prinuđena da donesu zajedničku odluku.

Bilo je mnogo primedaba na Nacrt zakona o udžbenicima, da li ćete ga vratiti na doradu?

Ne bih se složio da je bilo mnogo primedaba, već konstruktivne kritike i ono što sada imamo kao nacrt jeste materijal koji je dobio pohvale.

Da li to znači da više neće od poklona koji od izdavača dobija učiteljica zavisiti koja će se knjiga naći u đačkoj torbi?

Da upravo tako. Imali smo slučajeveda su izdavači organizovali lutriju gde je prva nagrada bila letovanje za sve nastavnike koji izaberu njihov udžbenik. E, to više neće biti moguće. Biće promenjeni i standardi za izradu udžbenika.

Koju ocenu biste dali za svoj rad za ovih 11 meseci?

Nije u redu da sam sebe ocenjujem. Tu ocenu će dati predsednik vlade.

Sandra Gucijan

 

 

-----------------------------------------

„Seča” mesta u ekonomskim i medicinskim školama 

 

Novi plan upisa za srednje škole se radi u ovom trenutku, biće poznat za dve, tri nedelje i on će da podrazumeva promenu broja odeljenja za određene profile. Mi pravimo plan u skladu sa potrebama lokalne zajednice i kapacitetima škola i svakako će broj mesta biti smanjen. Prošle godine smo imali čak 12 hiljada više mesta nego što je bilo učenika koji završavaju osnovnu školu. Plan upisa će biti poznat za dve, tri nedelje.Broj mesta u ekonomskim i medicinskim školama koji smo imali ranijih godina bio je predimenzioniran i tu treba očekivati najveće redukcije.

Objavljeno: 25.3.2015.

Izvor: Politika