Zašto podnosim ostavku na članstvo u Veću društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu

Poštovani gospodine rektore Beogradskog univerziteta, akademiče SANU, profesore dr Vladimire Bumbašireviću, zahvaljujem Vam se na tome što ste me na predlog Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta (od 21. septembra 2015) imenovali za člana Veća naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka (odlukom od 12. oktobra 2015, 02 br.: 612-3364/35-15) do isteka mandata tog veća, to jest do 30. novembra 2016, a nakon što ste razrešili članstva moju koleginicu redovnu profesorku dr Ljiljanu Radulović po njenom ličnom zahtevu. Moram odmah, posle sinoćnje sednice (26. oktobra 2015) Nastavno-naučnog odnosno Izbornog veća Pravnog fakulteta, da podnesem neopozivu ostavku na članstvo u Veću naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka. Želim da od Vas zatražim ne samo svoje razrešenje u tom veću nego i da učinite sve da se na Pravnom fakultetu prekine s praksom zataškavanja, minimizovanja, tolerisanja i čak nagrađivanja plagijatorstva i drugih akademski potpuno nedoličnih postupaka, te da se započne s praksom neselektivnog negativnog sankcionisanja tog i sličnih ponašanja.

Posle preksinoćne jednoglasne odluke članova Izbornog veća Pravnog fakulteta da se vanredni profesor dr Vladan Jončić ponovo izabere u isto zvanje, uprkos tome što svi koji su glasali (počev od dekana i predsednika komisije za taj izbor) znaju za Jončićev plagijat i druge, najblaže rečeno, akademski nedostojne postupke, jer se o tome naširoko raspravljalo još prilikom odlučivanja o raspisivanju tog konkursa (na sednicama u martu i junu tekuće godine) – a što je potpuno prećutano i nije pomenuto ni u izveštaju niti preksinoć na sednici veća – smatram da nemam moralnog legitimiteta da zajedno s dvadeset i troje svojih kolega članova Veća naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu, od kojih skoro sve poznajem i poštujem, raspravljam i insistiram na ispunjavanju kriterijuma o stručnosti i dostojnosti njihovih kolega za izbore u zvanja vanrednog profesora, docenta ili nastavnika veština ili stranog jezika, kao i o podobnostima tema i disertacija doktoranada iz oblasti njihovih društveno-humanističkih nauka.

Razlog je što moje kolege, skoro svi članovi moje uže, fakultetske akademske zajednice, to jest Nastavno-naučnog odnosno Izbornog veća Pravnog fakulteta, uporno nastavljaju s politikom zataškavanja, minimizovanja, tolerisanja i čak nagrađivanja plagijatorstva i drugih akademski potpuno nedoličnih postupaka. Oni odbijaju da prekinu tu praksu i konačno započnu neselektivno negativno sankcionisanje tog i sličnih ponašanja i, prećutno se oslanjajući na ranije negativne presedane, pa onda i na tako uspostavljene i shvaćene „pravdu”, „jednakost”, „solidarnost” i „empatiju”, neprestano „dogovorno” snižavaju kriterijume o minimalnoj stručnosti i dostojnosti i unižavaju akademski i stručni ugled institucija našeg univerziteta.

Budući da ponovni izbor vanrednog profesora dr Vladana Jončića uopšte nije jedini slučaj ove vrste na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, obraćam Vam se ovim otvorenim pismom u nadi da će ovaj dodatni pritisak javnosti doprineti da se pomenuto stanje promeni.

Jasminka Hasanbegović, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Šta je stvarni motiv ostavke profesorke Hasanbegović

Profesorka beogradskog Pravnog fakulteta dr Jasminka Hasanbegović podnela je ostavku na mesto člana Veća društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu, o čemu je javnost obavestila u otvorenom pismu rektoru Vladimiru Bumbašireviću.

Kako je navela, razlog za njeno ogorčenje je reizbor vanrednog profesora Pravnog fakulteta dr Vladana Jončića, uprkos tome što sve kolege koje su glasale za, kako tvrdi ova profesorka, „znaju za Jončićev plagijat i akademski nedostojne postupke”.

Ona je pozvala rektora Bumbaširevića da se „prekine sa praksom zataškavanja, tolerisanja i čak nagrađivanja plagijatorstva i drugih akademski nedoličnih postupaka”. Pri tom, u pismu rektoru i javnosti nije iznela argumente za svoju tvrdnju o plagijatu, čak nije navela ni o kojem je radu reč, ali je naglasila da ovo nije jedini slučaj na Pravnom fakultetu. Profesorka Uvoda u pravo i Filozofije prava Jasminka Hasanbegović ističe da posle odluke o Jončićevom reizboru „nema moralnog legitimiteta da zajedno sa još 23 kolege, članova Veća društveno-humanističkih nauka insistira na ispunjavanju kriterijuma o stručnosti i dostojnosti kolega za izbor u zvanja, kao i podobnosti tema disertacija doktoranada”.

Komentarišući navode koleginice Hasanbegović, dekan Pravnog fakulteta prof. dr Sima Avramović kaže za „Politiku” da je ona odabrala novine za obračun sa kolegom i optužila čitavu instituciju, iznoseći teške i paušalne kvalifikacije, bez poštovanja procedure i utvrđivanja činjenica.

– Da je koleginica prisustvovala sednici Veća na kojoj je Jončić jednoglasno reizabran i tamo iznela argumente umesto u medijima, možda bi moja i odluka ostalih kolega bila drugačija. Problem je mogla da iznese na organima fakulteta, ili da podnese tužbu Sudu časti Beogradskog univerziteta – kaže dekan Avramović.

Ona ističe da je proteklih godina bilo sličnih istupanja profesora, kada su u medijima iznete teške, a neproverene kvalifikacije, pa je zato doneta odluka da se ovakva sporna pitanja rešavaju na fakultetu.

Uprkos tome, profesorka Hasanbegović je pribegla „sedmoj sili”, a profesor Vladan Jončić, koga je optužila za plagijat, kaže da nije prvi put da se na ovakav način oglašava u štampi.

– U jednim dnevnim novinama je pre nekoliko godina zakupila prostor i napala izbor naše koleginice u zvanje profesora. Tada je i mene pomenula u negativnom kontekstu, a pre toga se na isti način obračunala i sa tadašnjim rektorom prof. dr Dejanom Popovićem. Smatrao sam da je nepristojno da se ime fakulteta povlači po sudu, pa nisam reagovao na njene klevete, iako nam je svima bilo neprijatno da sve to studenti vide i čuju. Međutim, pošto je ona mene tužila za uvredu i klevetu, morao sam da odgovorim kontratužbom i ona je taj spor izgubila – navodi profesor Jončić. Kako precizira, Jasminka Hasanbegović je bila protiv njegovog izbora za profesora 2005, ali je pet godina kasnije na Veću glasala za njegov reizbor.

Profesor Jončić, inače, predaje na dve katedre – za javno pravo i za međunarodno pravo i međunarodne odnose, a na Pravnom fakultetu ustanovio je i dva predmeta – Ljudska prava i Međunarodno humanitarno pravo. Stručno se usavršavao u Evropskom parlamentu u Strazburu, Torontu, Njujorku, Ženevi, Cirihu...

Na pitanje da li naslućuje na šta je profesorka Hasanbegović aludirala pišući o Jončiću kao plagijatoru, dekan Sima Avramović kaže da pretpostavlja da je reč o jednom Jončićevom tekstu koji nije bio prihvaćen za objavljivanje u fakultetskom časopisu, ali ne zato što je plagijat, već zbog lošijeg kvaliteta.

I profesor Jončić negira da je neoriginalnost bila razlog zašto taj tekst nije objavljen.

– Nikada mi ni jedan rad nije odbijen, a za pomenuti tekst mi nije data prilika da ga ispravim – izričit je profesor Jončić.

Prorektor Univerziteta u Beogradu i član Veća naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka prof. dr Živan Lazović kaže da je pismo prof Jasminke Hasanbegović stiglo u Rektorat i da je rukovodstvo upoznato sa sadržinom.

– Profesorka je bila u prilici da podnese prigovor na matičnom fakultetu na ponovni izbor u zvanje kolege Jončića, a Rektorat nije upoznat sa tim da li je to i uradila. Izbor profesora Jončića će svakako razmatrati i Veće, a profesorka, kao uostalom i bilo ko drugi, ima mogućnost da podnese obrazloženi prigovor – rekao je za naš list prorektor Lazović.

Kada je reč o njenoj ostavci na člana Veća društveno-humanističkih nauka, Lazović objašnjava da će ona biti takođe razmotrena na sednici Veća, a s obzirom na to da je u pitanju lični čin – sigurno će biti prihvaćena.

Sandra Gucijan

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Procedura za utvrđivanje plagijata

Dekan Pravnog fakulteta kaže da pojam plagijata nije precizno definisan, što otvara prostor za različita tumačenja, ali da se ipak zna procedura u slučaju da postoji optužba:

– Plagijat je u poslednje vreme postao omiljena tema u univerzitetskoj zajednici i kako pojam nije jasno definisan, lako je nekog optužiti da je plagijator – ističe dekan Pravnog fakulteta prof. dr Sima Avramović

Da li je nešto plagijat ili ne, utvrđuje se najpre na Nastavno-naučnom veću fakulteta, a potom na Sudu časti Univerziteta.

Svakako se plagijat ne utvrđuje u medijima, što je danas čest slučaj – zaključuje profesor Avramović.

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Od­go­vor Ja­smin­ke Ha­san­be­go­vić de­ka­nu prof. Avra­mo­vi­ću, prof. Jon­či­ću i no­vi­nar­ki

San­dri Gu­ci­jan

De­kan Prav­nog fa­kul­te­ta, pro­fe­sor dr Si­ma Avra­mo­vić, od­lič­no zna o ka­kvom „ja­ta­ko­va­nju” ko­jih sve pla­gi­ja­ta i dru­gih aka­dem­ski ne­do­lič­nih po­stu­pa­ka na Prav­nom fa­kul­te­tu se ra­di u mom pi­smu-ostav­ci rek­to­ru aka­de­mi­ku Bum­ba­ši­re­vi­ću, za ko­je je Jon­či­ćev jed­no­gla­sni re­i­zbor bio sa­mo po­vod, ona kap ko­ja mi je po­ka­za­la da se prak­sa na­sta­vlja, a ne pre­ki­da (ka­ko mi se uči­ni­lo na sed­ni­ca­ma Ve­ća pre ne­ko­li­ko me­se­ci) i za­to je pre­li­la ča­šu. Ako bu­dem pri­mo­ra­na da o svim tim slu­ča­je­vi­ma go­vo­rim u no­vi­na­ma, či­ta­o­ci „Po­li­ti­ke“ će ima­ti felj­ton s pot­pu­nom do­ku­men­ta­ci­jom. Ali, pri­hva­ti­la sam da­na­šnji (29. ok­to­bar 2015) de­ka­nov pred­log, ko­ji mi je iz­neo u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru, da o svim tim slu­ča­je­vi­ma još jed­nom, naj­pre raz­go­va­ra­mo svi mi re­dov­ni pro­fe­so­ri, kao pro­fe­si­o­nal­no-etič­ki i struč­no naj­od­go­vor­ni­ji, i da ih re­ši­mo, to jest sank­ci­o­ni­še­mo na fa­kul­te­tu. U tom slu­ča­ju ne­ću ima­ti po­tre­be da o to­me ras­pre­dam u štam­pi. Ali, dok se to ne de­si, mo­ram da se osvr­nem na sle­de­će u „Po­li­ti­ki­nom” na­pi­su „Šta je stvar­ni mo­tiv ostav­ke pro­fe­sor­ke Ha­san­be­go­vić”.

Ni­je tač­no da po­jam pla­gi­ja­ta ni­je ja­sno, tj. pre­ci­zno de­fi­ni­san, pa de­ka­na i sve za­in­te­re­so­va­ne upu­ću­jem sa­mo na naj­sve­ži­ju aku­rat­nu li­te­ra­tu­ru: Vla­di­mir V. Vo­di­ne­lić, „Za­bra­na pla­gi­ra­nja i pra­vo ci­ti­ra­nja u na­u­ci”, „Prav­ni za­pi­si”, 1/2015, str. 126–200, gde mo­gu na­ći i 60 bi­bli­o­graf­skih je­di­ni­ca da­lje re­le­vant­ne li­te­ra­tu­re o to­me, a sve do­stup­no bez ka­kvog ogra­ni­če­nja na in­ter­ne­tu. 

Tač­no ka­že prof. Jon­čić da mo­je pi­smo-ostav­ka rek­to­ru ni­je mo­je pr­vo ogla­ša­va­nje u štam­pi. Ogla­sim se uvek kad do­go­ri do no­ka­ta i kad, mo­ral­no, ne­mam kud da­lje ili, prav­no, ne­mam dru­ge, te ako bu­de tre­ba­lo, i ona pret­hod­na svo­ja ogla­ša­va­nja ću da­ti da se ob­ja­ve u po­me­nu­tom even­tu­al­nom felj­to­nu, pa će či­ta­o­ci sa­mi pro­su­đi­va­ti po­stup­ke svih ak­te­ra. 

Tač­no je da sam 2010. gla­sa­la za Jon­či­ćev re­i­zbor za van­red­nog pro­fe­so­ra. A po­što mu je to za­čud­no i ne­do­sled­no, da mu ob­ja­snim: za­to što na spi­sku ra­do­va ni­je bi­lo pla­gi­ra­nog ra­da, za ko­ji sam ina­če sa­zna­la od sa­da­šnjeg de­ka­na a ta­da­šnjeg glav­nog ured­ni­ka „Ana­la”. Taj rad je bio od­bi­jen, a po­što ni­ko ni­je jav­no go­vo­rio o tom pla­gi­ra­nju u po­ku­ša­ju, ni­sam ga po­me­nu­la ni ja.

Me­đu­tim, Jon­čić je taj rad po­sle dao da se ob­ja­vi u dru­gom ča­so­pi­su, u ko­me pla­gi­jat ni­je ot­kri­ven, pa je tu ob­ja­vljen kao nje­gov rad. Ka­da smo (i) o to­me ras­pra­vlja­li pre ne­ko­li­ko me­se­ci na sed­ni­ci Ve­ća po­vo­dom do­no­še­nja od­lu­ke o (ne)ras­pi­si­va­nju kon­kur­sa, Jon­čić je sam tim po­vo­dom re­kao (po­sto­ji o to­me ton­ski za­pis) da je on taj rad iz­o­sta­vio i da ga ni­je na­veo u pri­ja­vi za ovaj kon­kurs! Gle lo­gi­ke: ne­po­čin­stvo ko­je ak­ter sam ne pri­ja­vi ima da se sma­tra da ne po­sto­ji ni za ko­ga! Ovo ne­ću da­lje ko­men­ta­ri­sa­ti, osim ako bu­dem mo­ra­la, ali ću do­da­ti da to ni­je sve i da će osta­lo bi­ti ta­ko­đe u even­tu­al­nom felj­to­nu. 

Be­sram­na je laž da je Jon­čić na Prav­nom fa­kul­te­tu usta­no­vio dva pred­me­ta: Ljud­ska pra­va i Me­đu­na­rod­no hu­ma­ni­tar­no pra­vo. Po­što po­koj­ni pro­fe­so­ri Vo­jin Di­mi­tri­je­vić i Mi­lan Pa­u­no­vić ne mo­gu da sve­do­če o svom usta­no­vlja­va­nju pred­me­ta Ljud­ska pra­va, ne­ka to uči­ni ne­ko od mla­đih: van­red­na pro­fe­sor­ka dr Iva­na Kr­stić, ili dr Vla­di­mir Đe­rić, ili pak ne­ko od sta­ri­jih pro­fe­so­ra: Mi­len­ko Kre­ća, Ste­van Đor­đe­vić ili Mo­mir Mi­lo­je­vić.

Što se pak usta­no­vlja­va­nja Me­đu­na­rod­nog hu­ma­ni­tar­nog pra­va ti­če, ni o to­me, na­ža­lost, ne mo­gu da sve­do­če po­koj­ni pro­fe­sor dr Kon­stan­tin Ob­ra­do­vić, ko­ji je na na­šem fa­kul­te­tu dr­žao pr­vi kurs iz Me­đu­na­rod­nog hu­ma­ni­tar­nog pra­va na ma­gi­star­skim stu­di­ja­ma, kao i Vla­dan Va­si­li­je­vić i Mi­li­voj De­spot, ko­je smo ta­ko­đe ima­li čast da slu­ša­mo, ali o to­me mo­gu da po­sve­do­če slu­ša­o­ci tih pre­da­va­nja, na pri­mer, na­ša ta­da­šnja ko­le­gi­ni­ca Je­le­na Pe­jić, sa­da­šnja prav­na sa­vet­ni­ca u Me­đu­na­rod­nom ko­mi­te­tu Cr­ve­nog kr­sta u Že­ne­vi, mo­ja ma­len­kost i mno­gi dru­gi slu­ša­o­ci, ili pak po­me­nu­ti na­ši sta­ri­ji pro­fe­so­ri, kao i prof. dr Mi­lan Ša­ho­vić. I o to­me, ali i da li je Vla­dan Jon­čić uop­šte na bi­lo ko­ji na­čin bio u to­me. 

O Jon­či­će­vom usa­vr­ša­va­nju u Stra­zbu­ru, To­ron­tu, Nju­jor­ku, Že­ne­vi, Ci­ri­hu... – ko­je je slič­no nje­go­vom usta­no­vlja­va­nju dva­ju pred­me­ta: Ljud­ska pra­va i Me­đu­na­rod­no hu­ma­ni­tar­no pra­vo – za­sad ne­ću ni re­či. Ali, mo­ram o po­sled­njoj, ci­ti­ra­noj re­če­ni­ci: „Ni­ka­da mi ni­je­dan rad ni­je od­bi­jen, a za po­me­nu­ti tekst mi ni­je da­ta pri­li­ka da ga is­pra­vim – iz­ri­čit je pro­fe­sor Jon­čić“. Pro­fe­sor Jon­čić, da­kle, do­bro zna o kom se tek­stu ra­di, ali, oči­to, ipak sve­sno iz­go­va­ra ne­i­sti­nu (ko­ja se mo­že ozna­či­ti i jed­nom krat­kom reč­ju) da mu ni­ka­da ni­je­dan rad ni­je od­bi­jen, pa bi bi­lo do­bro da mu on­da­šnji glav­ni ured­nik „Ana­la” a sa­da­šnji de­kan i svi osta­li čla­no­vi re­dak­ci­je osve­že pam­će­nje i ob­ja­sne, ako mo­gu, da sam se­bi ska­če u usta, kao i to da mu je tekst od­bi­jen jer je pla­gi­jat ne­is­pra­vljiv tekst. 

No­vi­nar­ki San­dri Gu­ci­jan (uz po­me­nu­te i ne­ko­li­ko dru­gih pre­vi­da i gre­ša­ka) skre­ćem pa­žnju i na to da Vla­da­na Jon­či­ća dva­put (u pod­na­slo­vu i is­pod sli­ke) zo­ve Vla­di­mir Jon­čić i da u pod­na­slo­vu go­vo­ri (ona, ured­nik ili de­kan) o fal­si­fi­ka­tu, a ne o pla­gi­ja­tu (što bi se Froj­du i na­sled­ni­ci­ma svi­de­lo kao do­bri pri­me­ri oma­ški u psi­ho­pa­to­lo­gi­ji sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta). Ta­ko­đe, uči­ta­va mi ogor­če­nje ko­ga ne­mam, jer odav­no sle­dim mi­sao, na­vod­no, Fra­nje Asi­škog: „Bo­že, mo­lim te, daj mi hra­bro­sti da me­njam ono što se mo­že pro­me­ni­ti, sna­ge da pri­hva­tim ono što se ne mo­že pro­me­ni­ti i mu­dro­sti da raz­li­ku­jem to dvo­je”.

Pro­fe­sor dr Ja­smin­ka Ha­san­be­go­vić

Objavljeno: 29.10.2015. godine

Izvor: Politika