Armija od 19.000 "večitih studenata" traži još jedan rok

Studenti koji su upisali fakultete „po starom” (pre uvođenja „bolonje”), a kojih ima najmanje 19.000 u Srbiji, predaće 1. marta peticiju sa zahtevom da im se produži rok za završetak studija, koji ističe ove školske godine. Tzv. večiti studenti predaće ovu peticiju sa potpisima Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije. Prosvetne vlasti poručuju da produžetka roka neće biti, „jer to ne bi bilo fer prema ostalim akademcima”.

Međutim, neizvesno je da li će u novoj vladi dr Srđan Verbić ostati ministar, a već je izvesno da nacrt novog zakona o visokom obrazovanju neće pre izbora stići u republički parlament.

„Večiti studenti”, koji inače ne vole ovaj izraz, do sada su prikupili više od 3.000 potpisa i nadaju se podršci skupštinske većine. Rok za produžetak studija im je već dva puta produžavan (prvi put je rok bio akademske 2011/2012 godine, pa je produžen na 2013/2014, a potom je nakon prve peticije dat sadašnji rok – do septembra 2016. godine). Poslednji put studenti su u tome imali podršku prof. dr Marka Atlagića, inače poslanika SNS-a i člana skupštinskog odbora za obrazovanje. Kako nam objašnjavaju tvorci peticije, podrška ne izostaje ni ovoga puta.

Inače, u ovu kategoriju studenata spadaju svi oni koji su studije upisali pre školske 2006/2007. godine, a koji do sada nisu položili sve ispite. Upravo je ova školska godina početak primenjivanja bolonjskog obrazovnog sistema u visokoškolskim institucijama u Srbiji.

Rok za završavanje studija njima ističe 30. septembra 2016. Nakon toga „večiti” više neće moći da budu u statusu studenata, ali će moći, ukoliko žele, da upišu ispočetka program ili drugi fakultet, odnosno višu školu. Položeni ispiti bi trebalo da im budu priznati, ali će morati da polažu razliku zbog novog, bolonjskog programa.

– Ministarstvo prosvete ne namerava da u novom zakonu o visokom obrazovanju ponovo produžava rokove za završetak studija starim studentima. U suprotnom bi bili diskriminisani akademci koji studiraju po „bolonji”, jer po Zakonu o visokom obrazovanju studije mogu trajati dvostruko duže od broja studijskih godina – rekao je za naš list dr Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje.

Studenti se pitaju zašto državi ne odgovara da ima što više studenata, jer tako Srbija dobija veći broj visokoobrazovanih. Zašto se protive dekani, njima je jasno, jer bi ovako fakultetske kase ostale uskraćene za novac koji bi se slio kada bi tih 20.000 i više studenata prešlo na studije po „bolonji”.

Iako su mnogi skloni da „večite studente” proglašavaju za „lenje”, među njima ima različitih sudbina, o čemu svedoče i komentari na sajtu na kojem se potpisuje peticija. Mnogi od njih paralelno studiraju i rade, pa im ne preostaje dovoljno vremena za zahtevne ispite, osnovali su porodice, podižu decu, mnoge živote su obeležile porodične tragedije…

Većina objašnjava da se „zaglavila” sa tri, četiri ispita do kraja, obično na predmetima na kojima je niska prolaznost i kod najzahtevnijih profesora. Akademci sa kojima smo razgovarali, a najviše potpisnika peticije je sa Univerziteta u Beogradu, zatim Nišu i Novom Sadu, kažu i da je činjenica da ih profesori hvale kada izađu na ispit i da su razočarani bolonjskim generacijama koje na fakultete dolaze nepismeni, bez dovoljno znanja i sve završavaju „na poenčiće”.

– Oni nisu adekvatni da procenjuju studije po novom. Činjenica jeste da se poslednji student iz te stare generacije upisao 2005. godine, to je, dakle, već 11 godina studiranja – i medicinu možeš da završiš do tada. Evo ja na farmaciji imam svakoga meseca rok za apsolvente i niko se ne pojavljuje – kaže prof. dr Nada Kovačević, prorektorka Univerziteta u Beogradu.

I po njenom mišljenju, ovaj rok više ne treba produžavati, a kako dodaje, pronađen je dobar način da se i oni uključe u sistem studija po „bolonji” – omogućeno im je da ponovo upišu slične studije bez prijemnog ispita, biće dovoljno samo da imaju barem 60 kredita.

Pouzdanih podataka o tome koliko je ovih studenata u Srbiji nema, osim iz vremena ministra prosvete Tomislava Jovanovića. Polovina fakulteta tada nije dostavila tražene podatke o tome koliko imaju studenata po starom, tako je verovatno da ima više od 18.861 akademca.

Teški profesori ili teški predmeti

„Uska grla” na fakultetima jedan su od najvećih problema visokog obrazovanja. Prema poslednjim podacima Univerziteta u Beogradu, čak 409 predmeta bilo je nepremostiva prepreka za dve trećine studenata.

Od 6.311 ispita koje studenti polažu na osnovnim studijama, na 6,5 odsto je prolaznost bila manja od 30 odsto, što je inače određeno kao donja granica za prolaznost na ispitu.

Univerzitet u Beogradu naložio je dekanima da reše problem, ali kako se rešavanje svodi na usmene opomene preterano strogim profesorima, problem i dalje postoji na većini fakulteta.

– U poređenju sa ranijim godinama, problem ipak nije toliko veliki. Na nekim fakultetima sporni su osnovni predmeti, što ukazuje na loš kvalitet srednjoškolskog znanja, ali i na načine selekcije brucoša – smatra dr Kovačević, prorektorka za nastavu.

Najviše ispita sa lošom prolaznošću je na društveno-humanističkim naukama, gde je zabeleženo 197 predmeta koje je tokom školske godine položilo manje od 30 odsto akademaca. Na medicinskoj grupaciji postoje 22 ovakva predmeta, od kojih nijedan nije na Medicinskom fakultetu. Na Fakultetu političkih nauka je 55 „uskih grla”, ali je većina na master i specijalističkim studijama, na Biološkom fakultetu 32, na Šumarskom 25, ali je takođe većinom reč o ispitima koji nisu na osnovnim studijama.

Izvor: Politika onlajn

Objavljeno: 16.2.2016.