Potemkinove diplome

Kad je ruska carica Katarina Druga putovala kroz novoosvojene ruske teritorije oko današnjeg Krima, negde u kasnom 18. veku, ruski knez i namesnik tih teritorija Grigorij Potemkin napravio je makete celih sela duž maršrute caričine povorke. Ceo poduhvat je imao cilj da izgradi sliku o vrednosti teritorija kojima je upravljao, i tako ubedi caricu u svoje upravljačke kvalitete. U istoriji je ovaj poduhvat ostao poznat kao „Potemkinova sela“, i koristi se u razgovoru da opiše samo privid postojanja nečega, lažnu sliku. Nameće se pitanje, da li Srbija pravi svojevrsno Potemkinovo selo sačinjeno od diploma visokog obrazovanja?

Selo napravljeno od mnogobrojnih diploma koje su građani i građanke Srbije stekli poslednjih godina izgleda zaista impresivno. Pored standardnih kuća i okućnica sačinjenih od raznih diploma osnovnih studija, sertifikata i uverenja, ovo selo se ističe i građom od master diploma, koje zamišljam kao poslednju liniju odbrane centralnog dela sela u kojem se nalazi monumentalna građevina od, pogađate, doktorskih diploma. Ovo selo nastavlja da raste, s tendencijom da preraste čak i u grad (ukoliko dostignemo tu famoznu kvotu od 40 odsto visokoobrazovanih), i odaje utisak da su stvari u najboljem redu. Ali nisu. Kao i Potemkinovo selo, i ovo naše selo koje gradimo je samo farsa, lažna slika koju stvaramo o sebi samima. Posledice gradnje ovog sela su nesagledive.

Uveren sam da se uvećavanjem našeg sela uvećavaju naši problemi kao društva. Što veće selo, veća je njegova senka koju baca na najbolje što naša zemlja ima – mlade, poletne, inteligentne, vredne, željne znanja i rada, studente i studentkinje. Ne zaboravite da imamo i takvih, mnogo više nego što mislite, ali ipak mnogo manje nego što lažna slika pokazuje. Nažalost, tržište rada u Srbiji nema mehanizam za razlikovanje pravih i malo manje pravih diploma. Nemamo mehanizam koji bi u prvi plan stavio najbolje što imamo i što naš obrazovni sistem proizvodi. Na državi je da obustavi gradnju ovog Potemkinovog sela. Verujem da bi to bila jedna od retkih obustava radova koja bi svakog zabrinutog građanina za budućnost ove zemlje obradovala. Međutim, izgleda da država podstiče gradnju ove građevine, i to na barem dva načina: zapošljavanjem ljudi s lažnim, šupljim diplomama, i posledično znanjem, s jedne strane, i nekažnjavanjem očiglednih slučajeva kršenja akademske čestitosti, kao što je recimo plagiranje naučnih radova, s druge. Čini mi se da ni sada, u jeku izborne kampanje, nigde ne možemo čuti da se neko bavi ovim, po mom mišljenju, veoma važnim problemom, a kamoli da predlaže načine za njegovo rešavanje.

Istini za volju, Srbija nije jedina zemlja u regionu u kojoj se gradi ova građevina, koja će se u nekom trenutku urušiti kao kula od karata. Iako ih ima sve više, diploma visokog obrazovanja se sve manje ceni – pogotovo u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Visoko obrazovanje treba, i mora, da bude dostupno svima. Međutim, došli smo do toga da se nekada čuveno pitanje „da li ću završiti fakultet?“ pretvorilo u „kada ću završiti fakultet?“. Smatram da to nije dobro za naše društvo, niti državu. Da, Srbija gradi svoje Potemkinovo selo od diploma visokog obrazovanja. Ali s jednom velikom razlikom u odnosu na Potemkina. Mi zavaravamo sami sebe.

Autor: Marko Veković, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gostujući istraživač na Univerzitetu Kolumbija, Njujork

Izvor: Politika

Datum objavljivanja: 7.4.2016.