Školujemo studente za nepostojeća zvanja

Senat Univerziteta u Beogradu poslao je Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje zahtev da se sa 22 zanimanja dopuni Lista stručnih, akademskih i naučnih naziva. Problem je što se posle bolonjske reforme na fakultetima školuju generacije studenata koje kada diplomiraju ne mogu nigde da se zaposle, jer njihova zvanja ne prepoznaje tržište rada.

Na ovoj listi se nalaze master astrofizičar, master profesor hemije, master farmaceutske medicine, doktor nauka – biofizika, master profesor predmetne nastave... Ovo je, međutim, samo vrh ledenog brega, jer je jedno istraživanje na fakultetima pokazalo da se samo na državnim fakultetima studenti školuju za 136 zanimanja koja ne postoje u zvaničnom šifarniku zanimanja.

Ni novinarima ne uspeva da razmrse ovaj „bolonjski čvor”, jer i nas, kao i studente koji neprekidnu pišu peticije, „šetaju” na liniji Ministarstvo prosvete – Komisija za akreditaciju (KAPK) – Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) – Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO).

Srbija još nije dobila novi Nacionalni okvir kvalifikacija (NOK), koji „je u izradi” već nekoliko godina, a svaki ministar prosvete pompezno najavljuje da će uskoro biti gotov. NOK je poslednji put rađen 1990. godine i do danas Srbija funkcioniše sa istim zanimanjima. Šifarnik zanimanja koji se trenutno koristi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje datira iz 1998. godine.

Na nedavnom okruglom stolu u Palati „Srbija” na ovu temu, ministar Srđan Verbić je rekao da će u narednih nekoliko meseci biti gotov NOK, kao i da su u izradu uključene škole, privreda, Nacionalna služba za zapošljavanje, resorna ministarstva...

Ove najave teško da će da zadovolje diplomce koji već nekoliko godina ne mogu ni da stanu u red Nacionalne službe za zapošljavanje jer njihove diplome ne priznaje država koja ih je za to zanimanje školovala.

Ivan Ilić, koji bije bitku po administrativnom lavirintu Srbije u ime studenata i diplomaca programa „Obrazovanje nastavnika predmetne nastave” Filozofskog fakulteta, podseća da je „Strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine” predviđena profesionalizacija profesije nastavnik. To konkretno znači prekid s praksom da u srednjim stručnim školama predaju nastavnici koji poseduju samo stručne kompetencije, a ne i nastavničke. Primera radi, nastavu u srednjoj ekonomskoj školi obavlja diplomirani ekonomista (koji je po starom zakonu stekao diplomu) ili master ekonomista koji je diplomu stekao po novom.

– Za potrebe razvoja nastavničke kvalifikacije razvijen je TEMPUS projekat Evropske komisije u kome su učestvovali svi državni fakulteti i sve relevantne institucije, od Ministarstva prosvete, svih zavoda, NSVO i NPS. Kao rezultat toga svi univerziteti su akreditovali studijske programe čiji je izlazni naziv master profesor predmetne nastave ili master profesor stručnih predmeta. Pošto ovi nazivi nisu postojali na listi, KAPK je obaveštavao fakultete da zahtev za unošenje u listu treba da šalju NSVO – objašnjava za naš list Ilić.

Filozofski fakultet je to i uradio 2013. godine, ali je odgovoreno „da ne mogu da dopunjuju listu milion puta”, kao i da će to biti ispravljeno kada je objave sledeći put. Međutim, kada je lista objavljena u decembru prošle godine – ovog naziva opet nije bilo.

NSVO je na kraju „presudio” da ovom telu ne mogu da se obraćaju pojedinačno fakulteti niti univerziteti, već da to moraju da urade univerziteti preko Konferencije univerziteta Srbije. Pošto će u tom slučaju procedura da traje najmanje dve, tri godine, kako nam prenose studenti razgovor sa rukovodstvom BU, Rektorat je odlučio da se Senat direktno obrati NSVO.

– Drugi problem je što Ministarstvo prosvete neće ni da razmatra naziv master profesor predmetne nastave kako bi ga uvrstio u pravilnike za rad u osnovnim i srednjim školama. Dakle, čak i da se naziv nađe na listi, moraju da se izmene pravilnici po školama. Moja koleginica je konkurisala za posao u jednoj školi, direktorka je tražila mišljenje Ministarstva prosvete, a oni su joj odgovorili negativno jez zvanja nema na listi – priča Ivan Ilić.

Ovaj momak je u Engleskoj završio studije, profesor je engleskog jezika i godinama radi obuku nastavnika za Britanski savet.

– Želeo sam dodatno da se usavršavam i zato sam upisao master, iako su mi ovo praktično treće studije, jer sam u Engleskoj završio i poslediplomske. Školarina nije mala, gotovo 250.000 dinara – napominje naš sagovornik koji pripada trećoj generaciji studenata koji se školuju za zanimanje koje praktično ne postoji. On je pokušao da na fakultetu dobije spisak svih studenata koji imaju isti problem, ali nije uspeo u tome, tako da je peticiju koja je prosleđena na sve relevantne adrese potpisalo 48 njegovih kolega, iako ih ima mnogo više.

Izvor: Politika

Datum objavljivanja: 20.4.2016.