Najbogatiji – novosadski Fakultet tehničkih nauka

Tri fakulteta sa najvećim prilivom novca u Srbiji jesu novosadski Fakultet tehničkih nauka (oko 3,3 milijardi dinara), beogradski Medicinski fakultet (oko 2,5 milijarde) i novosadski Prirodno-matematički fakultet (1,6 milijarde dinara). U grupaciji fakulteta sa najvećim prihodima (po osnovu sredstava iz budžeta i sopstvene zarade) spadaju još i Ekonomski fakultet u Subotici (oko 1,1), kao i beogradski fakulteti – Mašinski (oko 1,1), Ekonomski (892 miliona) i Pravni (823 miliona).

Novosadski FTN apsolutni je šampion srpskog visokog obrazovanja kada se pogledaju i neki drugi podaci (a ne samo novac), poput broja završnih radova (diplomskih, master i doktorskih), ali i broja studenata i profesora koji su u toku prošle školske godine bili na drugom univerzitetu u zemlji u inostranstvu.

Ovo je samo deo statistike visokog obrazovanja u Srbiji, prezentovanih u okviru „otvorenih podataka” Ministarstva prosvete. Podsetimo, na svom sajtu (www.mpn.gov.rs) Ministarstvo prosvete je od početka 2016. počelo da objavljuje informacije koje nikada do sada nisu predočene, a odnose se na osnovne, srednje i visoke škole, fakultete i institute u Srbiji, i tabele se redovno ažuriraju.

Tabela sa prihodima za prošlu kalendarsku godinu sadrži podatke koje je dostavilo 179 fakulteta i visokih škola, uključujući i rektorate univerziteta. Jasno su razvrstani prihodi iz budžeta, prihodi iz budžeta po osnovu nauke i sopstveni prihodi.

Najviše novca iz budžeta sliva se na Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu (1.674.449.685 dinara), potom na beogradski Medicinski fakultet (1.395.793.448) i novosadski Prirodno-matematički fakultet (984.808.900). Na listi onih koji dobijaju najviše državnog novca su i beogradski Filološki (oko 850 miliona) i Mašinski fakultet, potom, Medicinski fakultet u Nišu, Stomatološki fakultet u Beogradu, beogradski Poljoprivredni fakultet, Akademija umetnosti u Novom Sadu...

Najveći prihod iz budžeta po osnovu nauke ponovo ima FTN (nešto više od 509 miliona dinara), zatim Ekonomski fakultet u Subotici (oko 352 miliona) i beogradski Mašinski fakultet (nešto više od 343 miliona dinara).

U veliku „petorku” po prihodima umešao se i beogradski Pravni fakultet, u delu koji se tiče zarade po osnovu sopstvenih prihoda. U tabeli nije navedeno šta se pod time tačno podrazumeva, ali pretpostavka je da su tu uračunati projekti van nauke, školarine i slično. Najveći prihod po ovom osnovu ponovo ima novosadski FTN (nešto više od milijarde dinara), zatim beogradski Medicinski (oko 750 miliona) i Pravni fakultet (544 miliona).

Na listi najbogatijih po osnovnu sredstava iz sopstvenih prihoda nalaze se još i Ekonomski fakultet u Beogradu (523 miliona), Poljoprivredni fakultet (444 miliona), Fakultet organizacionih nauka (428 miliona dinara), novosadski Prirodno-matematički fakultet (oko 409 miliona), Ekonomski fakultet u Subotici (oko 374 miliona), novosadski Poljoprivredni fakultet (takođe oko 374 miliona) i beogradski Elektrotehnički fakultet (nešto više od 372 miliona dinara)...

Među „otvorenim podacima” na sajtu Ministarstva prosvete su i informacije o visokoškolskim ustanovama koje se ne odnose samo na novac. Najviše završnih radova (diplomskih, master, doktorskih) ima FTN – oko 26.000, a slede beogradski Tehnološko-metalurški fakultet (gotovo 24.000) i Filozofski fakultet (17.500). Ovde treba reći da Filološki fakultet nije dostavio podatke, tako da je moguće da bi lista izgledala drugačije.

Uporedni podaci pokazuju da, recimo, beogradski Fakultet bezbednosti ima 800 završnih radova, Ekonomski 4.300, FON 6.600, Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu i PMF u Nišu po 3.400, Farmaceutski fakultet u Beogradu više od 10.000...

Kada je reč o broju knjiga, udžbenika, rečnika, enciklopedija, na prvom mestu u Srbiji je Filološki fakultet u Beogradu, sa gotovo 550.000 knjiga. Slede Filozofski (345.000) u Beogradu i Filozofski fakultet u Novom Sadu (oko 300.000). Poređenja radi, beogradski Šumarski fakultet ima 50.000 knjiga, beogradski Hemijski fakultet – 10.000 knjiga, a nedavno osnovani Fakultet za hotelijerstvo u Vrnjačkoj Banji oko 1.400.

Najviše zgrada (ali ne i kvadrata) ima beogradski Šumarski fakultet – 21, a zgradama su bogati i Poljoprivredni (18) i Fakultet veterinarske medicine u Beogradu (13). Najviše kvadrata ima Mašinski fakultet u Beogradu – više od 41.000, što stvara velike glavobolje kada dođe sezona grejanja. Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu ima gotovo 34.000 kvadrata, a više od 26.000 Elektronski fakultet u Nišu i TMF u Beogradu.

Prema dostupnim podacima (jer mnogi nisu pokazali interes za ovakvu vrstu otvorenosti), najviše studenata u prošloj školskoj godini u inostranstvo je poslao Elektronski fakultet u Nišu (31), a više od 20 poslali su i FTN i novosadski Filozofski fakultet, ali i beogradski Medicinski i Fakultet političkih nauka. Oni su na drugom univerzitetu boravili najmanje jedan semestar.

FTN je poslao i najviše nastavnika i istraživača na univerzitete u inostranstvu, koji su tamo proveli najmanje mesec dana – 43. Na drugom i trećem mestu po angažovanju nastavnika u inostranstvu su beogradski Medicinski (24) i Hemijski fakultet (17).

Prodor univerziteta iz Azije, Velika Britanija najveći gubitnik

Svet visokog obrazovanja koji poznajemo dramatično se menja: Kina, Hongkong, Japan i Južna Koreja prvi put su poljuljali čvrsto tlo pod nogama američkih i britanskih univerziteta koji decenijama suvereno vladaju na svim listama najboljih i najprestižnijih univerziteta.

Ne mali šok doživela je Velika Britanija, kada je njen najprestižniji nedeljni magazin koji se bavi visokim obrazovanjem objavio Times higher educaton listu 100 najvećih univerzitetskih brendova. Među prvih 20 prvi put ušao je jedan univerzitet iz Kine, dok su dva univerziteta iz VB ispala sa liste, a sedam od ukupno 10 britanskih, koliko ih ima u društvu 100 najboljih, izgubilo je prethodni plasman. Među sedam britanskih gubitnika su i Oksford i Kembridž, koji su sa prošlogodišnjih 2. i 3. mesta, pali na 4. i 5. Niži rejting nego ranijih godina šokirao je i četiri od šest nemačkih najboljih univerziteta, kao i četiri od pet holandskih. Takođe, Danske i Finske više nema među top 10.

Amerikanci su zadržali dominaciju: prvi je tradicionalno Harvard, a među top 20 je čak 13 američkih univerziteta. I pojedinačno gledano po univerzitetima, američki Univerzitet Kolumbija najbrže napreduje, jer je za šest godina od 23. stigao do devetog mesta. U društvu 20 najboljih su četiri univerziteta iz Velike Britanije i po jedan iz Japana (12. mesto), Kine (18. mesto) i Švajcarske (19. mesto).

Analitičari visokog obrazovanja ovakav progres univerziteta iz Azije objašnjavaju opredeljenjem vlada većine azijskih zemalja da dramatično povećaju budžet za nauku i ulaganje u univerzitete, istraživanja, inovacije, tehnologiju i objavljivanje publikacija u prestižnim međunarodnim časopisima. Procene su i da će se trend uspona Azije na svetskim listama najboljih nastaviti i u narednim godinama.

Lista je kreirana na osnovnu mišljenja oko 10.000 akademika iz čitavog sveta, koji su zamoljeni da izdvoje 15 najboljih univerziteta u nastavi i istraživanju u njihovim disciplinama.

Izvor: Politika
Datum objavljivanja: 6.6.2016.